Пријава за учешће: https://forms.gle/ft2Ls7S622bakURd6
Пројекат је замишљен као шетња кроз културно наслеђе, кроз коју ће бити испричана прича о чувеном српском песнику Бранку Радичевићу, најпознатијем ђаку Карловачке гимназије, поводом 200 година од његовог рођења.
Бранко (Алексије) Радичевић најславнији је ђак Карловачке гимназије. Рођен је 1824. у Славонском Броду. Његов отац Тодор био је царински чиновник, а мајка Ружа потицала је из вуковарске породице Михаиловића.
Основну школу завршио је у Земуну, потом је уписао гимназију у Карловцима, где се школовао од 1835. до 1841, у време када је директор био Јаков Герчић. Школски друг му је био Илија Округић Сремац. Две завршне године гимназије похађао је у Темишвару. Студије права уписао је у Бечу (1843), где је потом упознао Вука Караџића и подржао га у борби за увођење народног језика и правописа. У његовом дому спријатељио се са Његошем, Даничићем, Миклошићем, Ранкеаом и Вуковом кћерком Мином.
У Бечу је објавио своју прву (1847), а неколико година касније и другу књигу песама (1851). У међувремену је уписао студије медицине. Умро је 1853. у Бечу, а тридесет година касније његови посмртни остаци пренети су на Стражилово (1883), где и данас почива.
...još
Намера нам је да посетиоце поведемо у шетњу, од чесме „Четири лава“ на главном тргу, дакле од места на којем је своје време проводио и Бранко Радичевић као гимназијалац, а истовремено и места на којем се задржала свечана поворка која је 1883. године пратила његове посмртне остатке на Стражилово. У оквиру шетње ћемо посетити три објекта: Музеј (Завичајну збирку у Сремским Карловцима, која припада Музеју града Новог Сада), Карловачку гимназију и приватну кућу у Улици митрополита Стратимировића, једну од оних у којима је Бранко становао као ђак.
Посета Музеју предвиђена је из разлога што се у оквиру сталне поставке налази и сегмент посвећен Бранку Радичевићу, захваљујући којем посетиоци шетње могу да стекну потпуну слику о песниковом животу – породици, школовању, књижевном опусу, друштвеном животу у Бечу и, на крају, о преносу његових посмртних остатака из Беча на Стражилово. Ова прича, са бројним детаљима, биће илустрована оригиналним предметима (различитим издањима његових песама, књигом са његовим потписом, документима који су у вези са прославом стогодишњице његовог рођења, сликом Александра Подгорчића из 1883. године на којој је приказан пренос његових посмртних остатака и сребрним венцима, направљеним за ту прилику и нарученим од стране црногорског кнеза Николе Петровића и др Љубомира Ненадовића), копијама докумената (Бранкове свеске и сведочанства из школе) и кратким филмом о његовом животу, који ће бити приказан у простору Музеја. Други важан разлог за ову посету јесте податак да је током школовања Бранко Радичевић у извесном тренутку становао у кући која се првобитно налазила на месту данашње зграде Музеја (палата „Илион“), а у то време је припадала карловачком трговцу Стевану Хаџићу.
Потом бисмо прошетали до Карловачке гимназије, у чијем дворишту је и биста Бранка Радичевића, уз кратку причу о гимназијској згради (Бранко је био ђак у периоду када је школа функционисала у старој згради), као и о његовој бисти у дворишту. У Гимназији бисмо посетили Спомен-библиотеку у којој се чувају и књиге које је поклонио Бранков отац Теодор Радичевић. У овом простору неколико ђака Гимназије и Богословије изрецитовали би најпознатије Бранкове песме.
Крајња тачка шетње била би кућа у Улици митрополита Стратимировића, некада у власништву породице Ауер, а данас у власништву госпође Биљане Ђоревске, у којој је извеснио време Бранко становао као ђак, на почетку свог гимназијског школовања (његов отац је био пријатељ тадашњег власника Људевита Ауера). Посетиоци ће имати прилику да виде простор (собу) у којој је Бранко становао, готово неизмењену у односу на првобитни изглед. У подруму ове куће биће припремљено освежење за све учеснике, који ће попунити и кратак формулар, у којем ће изнети своје утиске, сугестије и запажања о шетњи, а нама ће послужити за евалуацију пројекта.
Comments